Oralna hirurgija

Oralna hirurgija

Najčešće oralno hirurške intervencije sa kojim se susrećemo u svakodnevnoj stomatološkoj praksi su: ekstrakcija zuba, hirurška ekstrakcija zuba, plastika sinusa, resekcija vrha korena zuba (apikotomija) i hemisekcija zuba.

Različiti su razlozi zbog kojih moramo izvaditi određeni zub, najčešće je u pitanju velika karijesna destrukcija ili gangrena zuba praćena nekom od komplikacija (cista, granulom itd.). Nekada zub moramo izvaditi zarad ortodontske ili pak protetske terapije (nedostatak mesta u vilici za smeštaj svih zuba u pravilan položaj ili ekstremno nepovoljan položaj zuba).

Posebnu grupu zuba predstavljaju impaktirani zubi (oni koji nisu izrasli iz vilične kosti već su se na svom putu rasta „zaglavili“ odnosno naišli na neku prepreku u daljem nicanju).  Iako svi zubi mogu biti impaktirani najčešće su u pitanju treći molari odnosno umnjaci, što nije ni čudo ako se uzme u obzir da ovi zubi poslednji niču (između 16 i 25 godine života) i da imaju najveći broj varijacija u pogledu veličine, broja korenova i oblika.

Zašto uopšte vadimo impaktirane umnjake?

Oni predstavljaju stalnu pretnju u smislu da u svakom trenutku i u bilo kojoj životnoj dobi, može se ponovo aktivirati njihov impuls za nastavak nicanja što dovodi do problema. Neretko oni ugrožavaju susedni zub, a takođe postoji pretnja od nastanka infekcije oko samog umnjaka tzv. perikoronitis.

Sam proces hirurške ekstrakcije zuba bilo da je u pitanju impaktirani zub ili zaostali koren zuba je u suštini jednostavan. Odizanjem desni sa pokosnicom (mukoperiostalni režanj) i neretko uklanjanjem malog sloja vilične kosti obezbeđuje se put izlaska zuba nakon čega se ekstrakciona rana ušiva koncima. Bez obzira da li se zub vadi u celini ili u delovima (što je ponekad neophodno) primenom savremenih lokalnih anestetika ova intervencija je potpuno bezbolna.

Jedna od čestih komplikacija ekstrakcije bočnih zuba u gornjoj vilici predstavlja stvaranje komunikacije između sinusne šupljine gornje vilice preko zubne čašice i usne duplje. Ovo prevashodno zavisi od same anatomije gornje vilice, a ne od tehnike ekstrakcije. Ukoliko dođe do ove komplikacije neophodno je uraditi plastiku sinusa što u suštini predstavlja prekrivanje ekstrakcione rane mukoperiostalnim režnjem i postavljenjem hirurških šavova. Na ovaj način uz praćenje postoperativnih uputstava vrlo uspešno sprečavamo nastanak infekcije sinusa, procedura se izvodi nakon ekstrakcije, takođe je bezbolna i izvodi se u lokalnoj anesteziji.

Manje periapikalne  procese (hronične zapaljenske procese kao što su ciste, granulomi itd.) možemo rešiti resekcijom vrha korena zuba- apikotomija, a da pri tom ne moramo ekstrahovati zub. Ovo se radi uz istovremeno lečenje kanala korena i uklanjanje samog procesa zajedno sa vrhom korena zuba. Intervencija se naročito uspešno primenjuje na jednokorenim zubim u lokalnoj anesteziji.

U određenim slučajevima moguće je spasiti jedan koren višekorenog zuba. Ova hirurška intervencija se naziva hemisekcija zuba. Važno je napomenuti da je ove korenove pre ekstrakcije drugih neophodno najpre endodontski izlečiti, pa tek onda uradti hemisekciju.  Nakon perioda zarastanja sledi protetska terapija. Ipak, trebalo bi znati da ovi zubi imaju manju biološku vrednost i otpornost što treba imati u vidu kod planiranja protetske terapije.